Često možemo da pročitamo i čujemo ovu rečenicu. U emisijama, instagramima, tik tokovima, u knjigama, priručnicima, motivacionim govorima i gde sve ne.

Cilj je da se uteše drugi, da se pruži razumevanje i podrška, u fazonu “proći će, biće bolje” i to je zaista ok.

Ja bih ipak umesto tačke stavila zarez i dodala par reči.

Ok je ne biti ok, ako si većinski deo vremena ok. 

U redu je biti tužan, ako si većinski deo vremena srećan.
U redu je biti razočaran, ako si većinski deo vremena zadovoljan.

U redu je osetiti zavist, ako si većinski deo vremena srećan zbog dobrobiti drugih i motivisan da i sam ostvariš svoje ciljeve.

U redu je biti iscrpljen, ako si većinski deo vremena vitalan.

U redu je imati nesanicu, ako većinu noći prespavaš.

U redu je biti razdražljiv, vikati i (po)svađati se, ako si većinski deo vremena u miru, sa sobom i drugima.

U redu biti umoran i jedva čekati godišnji, ako ne živiš samo za i na godišnjem. 

U redu je biti neodlučan, ako si većinski deo vremena u stanju doneti odluku. 

U redu je povući se u svoja četiri zida, ako se većinski deo vremena raduješ druženju.

U redu je ne biti zadovoljan svojim telom, ako si većinski deo vremena zavoljan.

U redu je nemati apetit ili se prejesti, ako se većinski deo vremena hraniš normalno.

U redu je popustiti, ako većinski deo vremena znaš gde su tvoje granice. 

Vremenski kriterijum je vrlo bitna stvar. U redu je ne biti u redu, ako si većinski deo vremena u redu.

Ako nisi, onda zasigurno nešto nije u redu. Ono što je tada jedino u redu jeste da potražiš pomoć.

Do sledećeg čitanja (budi ok 😉 ),

Tvoja mama psihijatar