Pre svega da se podsetimo da tema i cilj ove serije tekstova nije omalovažavanje i okrivljivanje roditelja za sve naše nedostatke danas, već da objektivnije i sa više svesti sagledamo i razumemo naša ponašanja i razmišljanja za koja do sada nismo imali objašnjenje. Znamo  samo da “smo takvi i tačka”. Često nam to smeta i ograničava nas ali ne možemo ni makac od toga da “smo jednostavno tako vaspitani”. 

    Setite se da nismo ni mi birali stil kojim ćemo da se spašavamo, da li ćemo biti onaj koji internalizuje ili eksternalizuje, to je jednostavno naš odbrambeni mehanizam za preživljavanje snažnog emocionalnog bola, koji je često teže podneti od fizičkog. Tako ni naši roditelji nisu birali da budu emocionalno nezreli niti su bili svesni kakve to posledice može da ima. A kao što možete da pretpostavite, oni su iskusili taj isti emocionalni bol u svom detinjstvu i to što su oni za nas bili (i ostali) emocionalno nedostupni ili prezahtevni je njihov mehanizam odbrane. 

    I još nešto jako važno. Postoji i nešto što se zove privremena emocionalna regresija, koju je zasigurno svako od nas iskusio. To je ono stanje koje nastane usled prevelikog umora ili stresa, kada nakratko izgubimo kontrolu nad sopstvenim emocijama i reagujemo impulsivno. Međutim uspevamo da to i sami primetimo i korigujemo svoje ponašanje. To se itekako razlikuje od emocionalne nezrelosti koja predstavlja automatski, ponavljajući obrazac koji data osoba uopšte ne preispituje niti razmišlja o njegovom uticaju na druge ljude. 

Pa hajde da pređemo na stvar.

Kako da prepoznamo emocionalno nezrele ljude?

Emocionalna nezrelost se može manifestovati kroz različite znakove i obrasce ponašanja. Neki od znakova emocionalne nezrelosti uključuju:

   **Rigidnost**: Oni smatraju da je njihovo mišljenje i ponašanje jedino ispravno. To su oni ljudi koji govore “ja sam takav, kod mene je to tako i ni zbog koga se ja ne menjam. Kome odgovara-odgovara:” Ali je često problem što oni podrazumevaju da to MORA svima da odgovara. Oni su sami sebi merilo, u njima nema mesta za samorefleksiju.

   **Impulsivnost i nemogućnost kontrolisanja emocija i nagona**: Osoba može donositi važne odluke na temelju trenutnih emocija umesto razboritog razmišljanja. Oni često rade samo ono što im pruža dobar osećaj, ne obraćajući pažnju na to da li je to za nekoga drugog povređujuće. Pa tako često mogu imati i ispade verbalne agresije bez prethodnog ili naknadnog razmišljanja o tome, po principu “oni moraju da “se istresu” na nekoga, ali taj neko mora da nastavi za njih poželjnu komunikaciju posle toga. 

   **Netolerancija na frustraciju**: Ove osobe su uglavnom sklone dramatičnim ili preteranim reakcijama u suočavanju sa izazovima i neuspesima. 

  **Egocentričnost**: Oni su najčešće usmereni samo na sebe i svoje potrebe. Nemaju razumevanja ni saosećanja za potrebe drugih osoba. Oni konstantno prate da li su njihove potrebe zadovoljene, ne podnose kritiku. Bliske ljude, čija su osećanja uvek u senci njihovih potreba, posmatraju kao svoj produžetak i ukoliko im ukažete na to da vas to opterećuje oni će da zauzmu odbrambeni a zatim i uvređen napadački stav, pa često možemo čuti nešto poput :”Pa ako ne mogu tebi da kažem, kome ću” ili “Ja više ne smem ništa da pričam”, nemajući predstavu o tome da oni dominiraju vremenom, temom i energijom cele grupe. 

 **Nizak prag empatije**: Oni nemaju interesovanje za tuđe emocije, a još manje sposobnost da budu u skladu sa tim osećanjima. Suštinski oni nemaju razvijenu emocionalnu svesnost o sebi pa tako ne mogu da rezonuju sa tim kako se drugi, pa i njihova sposvena deca osećaju. 

Kada emocionalno nezrele osobe postanu roditelji, oni steknu obično biološku spremnost ali izostaje psihološka i emocionalna spremnost na roditeljstvo. Oni se trude da zadovolje formalne potrebe kao što su fiziološke potrebe, dom, obrazovanje, ali to posmatraju kao najam, za koji dete treba da zadovolji njihove emocionalne potrebe, iako ta deca odrastu  emocionalno gladna.

Pa se tako često sreće: 

**Zamena uloga dete-roditelj**: Ovi roditelji očekuju od deteta da im pruže pažnju, utehu i razumevanje, i da im budu “osoba od poverenja”. Ovo se često sreće u bračnim problemima i razvodima. 

**Nedoslednost i kontradiktornost**: Oni se često ne mogu nositi sa emocionalnim potrebama deteta na dosledan i zdrav način. Oni su, u zavisnosti od raspoloženja, ili privrženi ili distancirani, ali bez nekog, za dete razumljivog reda. Dete doživljava sebe kao krivca za roditeljeve promene raspoloženja, koje mogu biti i veoma nagle. Ovo stvara popriličnu konfuziju kod dece, ali i stalnu potrebu da se trude, kako bi bar sporadično osetili privrženost. 

**Problemi sa kontrolom besa**: Sklonost inapadima besa ili agresivnim ispadima.

**Manipulativno ponašanje**: Emocionalno nezreli roditelji mogu biti skloni emocionalnoj manipulaciji kako bi dobili ono što žele od dece. Ovo je usko povezano sa egocentrizmom, jer je dete shvaćeno kao objekat koji je u funkciji ispunjenja roditeljskih potreba. S tim u vezi su i 

**Poteškoće sa postavljanjem prioriteta**: Ovo se pre svega odnosi na prepoznavanje i zadovoljenje osnovnih potreba deteta pre vlastitih potreba ili želja.

I ono što je ustvari glavni začin svega gore navedenog jeste 

**Nedostatak samosvesti**: Nedostatak svesti o sopstvenim emocionalnim obrascima i nedostacima koji utiču na odnos s detetom, a kasnije i njegov odnos sa samim sobom, kao i sa ostatkom društva.

Ovo su neki osnovni obrasci emocionalne nesigurnosti i nezrelosti, a u sladu sa najizraženijim pečatom Lindzi Gibson je napravila podelu na četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja:

1. EMOCIONALNI RODITELJI su oni koji su skloni burnim i iznanadnim emocionalnim reakcijama, u njihovim porodicama svi “hodaju po jajima” iščekujući sledeći emocionalni ispad. Njihova deca uglavnom rano nauče da se prilagođavaju drugima.
2. MOTIVISANI RODITELJI su kompulzivno orijentisani ka ciljevima. To su oni što uvek “znaju najbolji način da sve obave” i šta njihovo dete treba da radi, pa ga, često potpunio nesinhronizovano sa dečijim potrebama, “guraju” u to. Uvek žele da budu umešani u život svoje dece, čak i kada ta deca više nisu deca. Često su uplašeni da će ih deca osramotiti tako što neće nizati uspehe. 
3. PASIVNI RODITELJI  su, u poređenju sa drugim tipovima, naizgled emocionalno pristupačniji, ali samo do određene mere tj. dok to ne postane prepreka za zadovoljvanje sopstvenih potreba ili stvari postanu previše intenzivne. Oni se tada emocionalno povlače i zabijaju glavu u pesak. Oni se zabavljaju sa svojom decom, ali nemaju kapacitet da ih,kao odrasle osobe, i zaštite. Ako je majka pasivni roditelj, ona može da zatvara oči na zlostavljanje dece od strane partnera i da emocionalno otupi. Sa druge strane, mogu i da nepromišljeno napuštaju svoju decu i porodicu ako imaju priliku za srećniji život.  
4. HLADNI RODITELJI  su najmanje empatični od sva četiri tipa. Oni imaju zid oko sebe, ne žele da provode vreme sa svojom decom i najsrećniji su kada ih drugi puste na miru, da mogu da rade šta žele. Oni nemaju kapacitet za emocionalne interakcije, na insistiranje mogu postati ljuti, možda i nasilni. Čest primer je rezervisan i zastrašujući otac, ali i majke umeju da budu hladne. Uz takve roditelje deca lako steknu krivicu zbog sopstvenog postojanja,  a u odraslom dobu nastavljaju da se osećaju odbijenim i ne ume da zatraže ono što im treba. 

Postoje i vežbe tj. određena pitanja pomoću kojih možete da utvardite tip vašeg roditellja.

Ali to nije nužno, dovoljno je da možete da prepoznate neke od kriterijuma koji ukazuju na emocionalnu nezrelost, ili još bolje-da shvatite da ste ipak imali sreće i rasli uz emocionalno zrele roditelje 😉

Ukoliko pak niste, i dalje postoji nada za vas 🙂 Možete da svojim delovanjem pomognete sami sebi, bez da se do sudnjeg dana trudite da “opametite” i promenite svoje roditelje. 

I ono što ne mogu dovoljno da naglasim, da time preventivno radimo na svesnijem odnosu prema našoj deci, kako oni za 20 godina ne bi sa svojim terapeutom tražili nas među ovim tipovima.

Sledeći tekst će se baviti našim nesvesnim strategijama kojima smo još kao deca pribegli, i do današnjeg dana sačuvali, kako bismo se spasili od prevelikog emocionalnog bola koji je pratio odrastanje sa emocionalno nezrelim roditeljima. 

Do skorog čitanja,

vaša Mama psihijatar 😉