Zamisli da dođeš jedan dan sa posla i suprug ti kaže da se od sutra u vašu kuću useljava još jedna žena, kojoj će on morati da se posveti, “ali to ne menja ništa među vama, on i dalje tebe voli, ali voli i nju”. A na sve to od tebe očekuje da je i ti voliš, da mu pomažeš oko zadovoljenja njenih potreba i da budeš razumna, ni slučajno ljubomorna.

Kako ti to zvuči?

E tako nekako zvuči i starijem detetu činjenica da u vašu porodicu dolazi nova beba 😉

Nama to naravno ne zvuči tako strašno, pa imamo očekivanja od starijeg deteta da se prilagodi novoj situaciji i razume novu dinamiku u porodici. 

I kao i uvek domišljati roditelji su smisili razne strategije integracije bebe u porodicu, kao što su: uključivanje starijeg deteta u samu pripremu za dolazak bebe, pokloni od “bebe za starije dete”, razgovori o osećanjima, “vreme samo za mamu ili tatu i starije dete”, itd. 

Ovo su sve same po sebi divne i korisne strategije i uglavnom urode plodom. Ali često mi mame, posle nekoliko nedelja, isrcpljene od nespavanja i obaveza, zaboravimo da je i starije dete ipak još uvek dete, pa mu na pleća stavimo težak teret, bilo da zabavlja bebu ili da aktivno učestvuje u obavezama oko iste, bez da zaista obratimo pažnju da li je pravi trenutak za to. I zaista, postoje deca koja to sa radošću prihvate, ali ipak postoje “kritični periodi” i na nama je da ih prepoznamo i da delujemo. 

Delovanje poput “ima da ga voliš, da ga čuvaš i da deliš sve sa njim” zvuči razumno…za nas… Ali kako to vidi dete? Jer gle čuda, iako je preko noći postalo starije dete, ono je ipak još uvek samo dete, a ne odrasli.

Mala deca nemaju dobru sposobnost da razmisljaju u pojmovima, već misle u slikama. Za dete je ljubav ono što vidi da mu roditelj radi, pažnju koju mu posvećuje. A kako male bebe često umeju biti jako zahtevne, starije dete vidi samo da roditelji posvećuju više pažnje bebi, što znači da je više vole (ili samo nju vole). Što je manja razlika između dece (još ako su i istog pola), to će ljubomora biti veći problem. 

Periodi ljubomore ili ambivalentnosti ne moraju nužno biti samo u prvim mesecima, već mogu nastajati i kasnije i u više navrata. Posle može i da se promeni igrica, pa mlađe dete postane ljubomorno na starije tj. njegove sposobnosti, jer dete ne razume koncept vremena i ne razume da ne treba da se upoređuje sa bratom koji je dve godine stariji od njega, već sa tim kakav je on bio pre 2 godine. 

Jedan primer iz prakse:

Naša najstarija ćerka uopšte nije pokazivala znake ljubomore kada se rodila mlađa, pa ni godinama posle. Obzirom na to da je razlika između njih godinu i tri meseca, mlađa sestra je praktično već integrisana u spoljašnji svet kada ona dobija svest o istom. 

Ali ne lezi vraže, sve dolazi na naplatu 🙂 Tako varnice počinju da sevaju posle 4 godine, pa nastaje potreba da se kaže “da je ona starija i viša od sestre, da ona uskoro kreće u školu, da ona više i bolje nešto radi od sestre, mama molim te lezi malo i sa mnom da me uspavaš” itd. 

Srećom uspevamo da držimo sve pod kontrolom i sprečimo vatru da se rasplamsa. Bar za sada 🙂

Mlađa ćerka je sa druge strane itekako imala svojih “5 minuta” koji su trajali dobrih godinu dana posle rođenja mlađeg brata. Bilo je vrištanja posle vrtića, dolaska u krevet kod mame i tate, noćnih buđenja i vrištanja, najsnažnijeg grljenja i potrebe za nošenjem dok brat plače uz reči :”Ti si samo moja mama, on može sam.”, a i tragova njenih zuba na njegovom nosu “niotkuda”. Umeju i sada da se žestoko posvađaju, ali i da sklope najjači pakt.

Kako će sin podneti ulogu “starijeg brata” ostaje samo da vidimo, ali već u najavi slutimo lošu prognozu. Mada je on svoje faze ljubomore vrlo otvoreno pokazivao i prema starijim sestrama, pa ostaje mala nada “da je svoj bonus ispucao”. Možda nas iznenadi… ko će ga znati… Ali smo za svaki slučaj svi na oprezu 🙂

Dakle važno je samo da obratimo pažnju i da primetimo, a zatim da damo detetu prostora i sigurnost da to iskomunicira sa nama. Već kad smo došli do dijaloga o tome, na pola puta smo da uspešno rešimo situaciju. Ali ako to od starta izričito zabranimo i okarakterišemo kao “ako samo pomisliš drugačije, bićeš loš brat ili sestra”, može se desiti da time prouzrokujemo rivalitet između njih čak i u mnogo starijim uzrastima. 

Ali bez brige, sve je to deo normalnog razvoja i prilagođavanja na promene. 

Van tih “kritičnih perioda” postoji veliki spektar prednosti i sposobnosti koje deca usvoje uz brata, sestru ili više njih. 

Neke od njih su:

• **Prilagođavanje na promene**:
• Dolazak novog deteta može izazvati velike promene u rutini i dinamici porodice. Dete će morati da se prilagodi novoj situaciji, što može biti izazovno, ali istovremeno pruža priliku za učenje prilagođavanja na promene.
• **Razvijanje empatije**:
• Imati mlađeg brata ili sestru može pomoći detetu da razvije empatiju i brigu o drugima. Učeći da deli pažnju roditelja i brine se o mlađem članu porodice, dete može razviti osećaj odgovornosti i brižnosti.
• **Socijalne veštine**:
• Interakcija sa mlađim bratom ili sestrom može pomoći detetu da razvije socijalne veštine poput komunikacije, saradnje, deljenja i rešavanja konflikata. Ovo može biti dragoceno iskustvo za socijalni razvoj deteta.
• **Identitet i uloga**:
• Dete može početi da razmišlja o svojoj ulozi u porodici i da formira svoj identitet u kontekstu nove porodične dinamike. Ovo može pomoći detetu da stekne dublje razumevanje sebe i svoje mesta u porodici.

• A ako je verovati stručnjacima, a i prirodi, što je više dece- to je lakše 😉
• Budimo hrabri da prihvatimo ovaj izazov i potvrdimo hipotezu 😉

• Do sledećeg čitanja, 
• vaša Mama psihijatar